Пређи на садржај

Теодор I Палеолог

С Википедије, слободне енциклопедије
Теодор Палеолог
Лични подаци
Датум рођења1355.
Место рођењаЦариград, Византијско царство
Датум смрти24. јун 1407.
Место смртиМистра, Византијско царство
Породица
РодитељиЈован V Палеолог
Јелена Кантакузин
Период1383–1407
ПретходникДимитрије I Кантакузин
НаследникТеодор II Палеолог

Теодор I Палеолог (грч. Θεόδωρος Α΄ Παλαιολόγος) је био први морејски деспот (1383—1407) из династије Палеолога. Био је четврти син византијског цара Јована V (1341—1391, са прекидима) и његове супруге Јелене Кантакузин. Започео је византијску експанзију на Пелопонезу и ширење деспотовине[1], а уз помоћ Албанаца, које је насељавао и користио као војнике, успео је да сломи власт локалних велможа[1].

Порекло и породица

[уреди | уреди извор]

Манојло је био други син Јована V Палеолога и Јелена Кантакузин, која је била ћерка Јована VI Кантакузина (1341—1354) и Ирине Асен. Они су поред њега имали још четворо деце.

Име Живео Титула Владао
Андроник (IV) 13481385. византијски цар Византијом (1376—1379)
Манојло (II) 13501425. византијски цар Византијом (1391—1425)
Михајло —--> деспот
Ирина —-->

Теодор се 1384. године оженио Бартоломејом Ачајоли са којом није имао деце, а према неким изворима његова ванбрачна ћерка је била удата за Сулејмана, једног од синова Бајазита I (1389—1402) који су се после његове смрти борили око престола.

Живот и владавина

[уреди | уреди извор]

Теодор је рођен током шесте деценије 14. века у Цариграду. Титула деспота му је додељена 1376. године и он је упућен да преузме власт у Солуну, али је наредне три године провео у заробљеништву, услед побуне његовог старијег брата Андроника IV (1376—1379). Он је извршио државни удар, збацио оца са власти, а своју браћу утамничио. Након повратка Јована V на власт, Теодор је ослобођен и почетком девете деценије XIV века бива послан у Мореју. Он успева да сузбије Кантакузине и да 1383. или 1384. године постане суверени владар Морејске деспотовине.

Своју позицију је ојачао 1384. године женидбом са Бартоломејом Ачајоли, ћерком Нерија I Ачајолија (1371—1394) господара Коринта и каснијег Атинског војводу. На унутрашњем плану, он почиње интензивно насељавање Албанаца на Пелопонез. Њихов долазак је довео до повећања становништва и радне снаге, који су услед сталних ратова били у смањени, што је омогућило напредак земљорадње и повећање прихода. Поред тога, он их је употребио и као војнике у обрачуну са локалним магнатима, чиме је успео да сузбије њихову самовољу и ојача своју власт.

Теодор је започео ширење византијске власти на рачун латинских суседа у чему је имао делимичног успеха. Након смрти свог таста 1394. године од Карла I Токоа (1386—1429) је откупио Коринтску област са градом Коринтом и земљоузом који је омогућава копнени прилаз Пелопонезу. Сукобио се и са Наварском компанијом која је контролисала север Пелопонеза и победио их 1395. године. Међутим, услед отоманских упада у Морејску деспотовину 1395. и 1397. године, Теодор продаје Коринт (1397) и целу деспотовину (1400) витешком реду Јовановаца и повлачи се у Монемвасију. Они су успели да у наредним годинама одбију све отоманске нападе на Коринтски земљоуз и спрече њихов продор на Пелопонез, али се 1403. године повлаче са њега и Пелопонеза, махом због великог непријатељства локалног грчког становништва према њима[1]. Теодор је након тога повратио пређашње територије и већ 1404. године је под својом контролом држао целокупну Морејску деспотовину.

Теодор I је умро 24.06. 1407. године у Мистри, а наследио га је малолетни братанац Теодор II (1407—1443), који се од раније налазио у Мореји и припремао да га наследи. Он је био други син његовог брата и тадашњег византијског цара Манојла II (1391—1425), са којим је Теодор био у добрим и блиским односима и који му је око 1409. године саставио посмртни говор.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Андроник II Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
8. Михајло IX Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ана Угарска
 
 
 
 
 
 
 
4. Андроник III Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Лав II Јерменски
 
 
 
 
 
 
 
9. Рита од Јерменије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Keran of Armenia
 
 
 
 
 
 
 
2. Јован V Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Thomas II, Count of Piedmont
 
 
 
 
 
 
 
10. Амедео V од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Beatrice di Fieschi
 
 
 
 
 
 
 
5. Ана Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Јован I, војвода Брабанта
 
 
 
 
 
 
 
11. Марија од Брабанта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Маргарета од Фландрије
 
 
 
 
 
 
 
1. Теодор I Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Михајло Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Јован VI Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Theodora Palaiologina Angelina Kantakouzene
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Јелена Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Јован Асен III
 
 
 
 
 
 
 
14. Андроник Асен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Eirene Palaiologina
 
 
 
 
 
 
 
7. Ирина Асен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Michael Doukas Glabas Tarchaneiotes
 
 
 
 
 
 
 
15. Tarchanaiotissa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Maria Doukaina Komnene Branaina Palaiologina
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Kazhdan 1991 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFKazhdan1991 (help)

Литература

[уреди | уреди извор]


Морејски деспот
(13831407)